IMG_2937

U petak, 31. januara, imala sam priliku da prošetam našim gradom sa dve gošće iz Velike Britanije koje su došle u Novi Sad da bi prisustvovale Davis kupu. Prethodno sam sa jednom od njih razmenila nekoliko mejlova, tako da sam dosta saznala o ovim simpatičnim ženama iz različitih krajeva Velike Britanije, koje je zbližila ljubav prema tenisu. One se već 15 godina druže, posećujući zajedno svake godine u leto turnir u Vimbldonu, a u zimu jedan iz turnira u nekoj drugoj zemlji. Ove godine izabrale su Novi Sad.

Iako je duvao izuzetno jak, ledeni vetar, naše gošće su bile spremne da provedu u šetnji nekoliko sati i saznaju što više o gradu i zemlji u koju dolaze po prvi put.

One su odsele u jednom stanu u Zmajevoj ulici, izuzetno su bile zadovoljne smeštajem i domaćinima. Naš prvi cilj je bila Riblja pijaca. Zbog lošeg vremena, na pijaci nije bilo uobičajene gužve i vrlo malo prodavaca se ohrabrilo da izađe i ponudi svoje proizvode. To je bila prilika da pričamo o našim pijacama, hrani, jelima. Gošće su probale nekoliko vrsta sireva i kajmak, zainteresovale se za med i obećale da će se vratiti sledećeg dana da bi kupile ponešto. Pored gimnazije, otišle smo do Saborne crkve i ušle da pogledamo čuveni ikonostas. Tu sam im pričala o pravoslavlju, običajima, slavi i drugim konfesijama u našem gradu. Nastavile smo šetnju kroz Pašićevu ulicu. Zavirile smo na kratko u restoran Veliki, koji sam im preporučila kao mesto gde mogu da uživaju u lokalnoj kuhinji. Sledeće mesto gde smo zastali je bio Trg Marije Trandafil i Nikolajevska crkva u kojoj smo se poklonili senima naše  velike dobrotvorke. Uskim starim ulicicama kroz Laze Telečkog i Katoličku portu došli smo do Trga Slobode.  Pričale smo o starim trgovačkim porodicama i posebno o Nikoli Tanurdžicu Iinjegovoj ženi Rahili, o tome kako su živeli, i vodili svoju poznatu radnju sa štofovima na glavnom novosadskom trgu. U “Katedrali” smo nastavili priču o multinacionalnom Novom Sadu, o mirnom suživotu raznih naroda koji su od stvaranja grada živeli na ovim prostorima.

Prvu veću pauzu napravile smo u kafeu Teatar. Uz čaj i toplu čokoladu pričale smo o istoriji našeg grada, o  Srpskom Narodnom pozorištu, o uklapanju savremene arhitekture u staro gradsko jezgro, o pijenju kafe ili čaja, o mnogim drugim temama. Pošto smo se dobro ugrejale, nastavile smo šetnju do Sinagoge koju smo razgledali i unutra (prethodno sam najavila posetu Jevrejskoj opštini) i podsetili se tragične sudbine Jevreja na ovim prostorima. Naše gošće su bile fascinirane veličinom i lepotom Sinagoge i napravile su mnogo fotografija.

Kratko zaustavljanje na Trgu mladenaca poslužilo mi je da kažem nešto o svadbama u našem gradu a takođe da se podsetim svog školovanja u gimnaziji na čijem je mestu danas Ekonomska škola. Pošto smo prošle pored mesta na kojem je nekada stajala Jermenska crkva, svratile smo u prolaz Menratove palate da pogledamo stare fotografije Novog Sada na kojima se vidi kako je izgledao ovaj deo grada dok su  tu još bile mala Jermenska crkva i Mađarska Gimnazija, a ulicom  prolazio tramvaj.

Prolazeći preko Trga galerija i kroz tihu ulicu Vase Stajića druženje smo završile u mom omiljenom kafeu “Vremeplov”uz kafu i kolače.

Na rastanku gošće su mi rekle da je grad mnogo interesantniji nego što su one očekivale i da bi bilo lepo doći još jednom u neko toplije doba godine. A do tada ostaćemo u kontaktu preko mejla i FB-a.

 Dubravka Bajkin, griterka 

Kathy: „Our impressions of Novi Sad, before we came, were from what we had read on the internet, and we were expecting somewhere that really wasn’t very nice or very interesting, probably rather dilapidated and run-down and depressing.
That was all quite wrong!
Even visiting in a very cold spell in winter, we enjoyed walking around the streets of the town centre, seeing many interesting and beautiful buildings and meeting several lovely people, notably our Greeter! She really brought Novi Sad to life for us, telling us lots of little bits of information that helped us to get a picture of life here. We hope to come back again one day.“

IMG_2930