Grupa iz Maribora  je  stigla u Novi Sad u 11h, pa smo krenuli nešto pre pola dvanaest ušetnju. Ivana i ja smo ih podelile na dve grupe da bi zadovoljili kriterijume gritera.

Na početku, u holu im je kratko ispričano o istoriji Novog Sada i šta on danas predstavlja, pa smo krenuli pored Trčike i Menratove palate do Sinagoge gde smo ušli i razgovarali o značaju Jevreja za Novi Sad i njihovoj tragičnoj sudbini. Zatim smo pored Srpskog narodnog pozorišta izašli na Trg Slobode, pa kroz Katoličku portu i Grčko-školsku ulicu došli do Pašićeve ulice. Oni su želeli da vide crkvu u kojoj su krštena deca Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, tako da smo prošetali do Matice Srpske i Nikolajevske crkve uz priču o ljubavi i saradnji Mileve Marić i Ajnštajna a takođe i o dobrotvorki Mariji Trandafil. Na povratku smo prošli pored Saborne crkve, Gimnazije i Zmaj Jovinom ulicom se u vratili do hotela Vojvodine gde su oni bili smešteni. Ispričano im je i o Sterijinom pozorju ( ove godine su učestvovala dva pozorišta iz Slovenije), festival Exit i Zmajevim dečjim igrama koje se upravo održavaju u Novom Sadu.

Tura je trajala nešto manje od dva sata, bez pauze. Gosti su vrlo simpaticni, uz put su postavljali razna  pitanja i sa interesovanjem slušali pricu o Novom Sadu, većina ih je prvi put u našem gradu.

Pripremajući se za ovu šetnju i ja sam ponešto novo naučila, na primer da u Novom Sadu zivi oko 500 Slovenaca, da imaju svoje društvo Kredarica, sa horom i orkestrom koje postoji već skoro 17 godina.

Dubravka Bajkin, griterka

Sa gostima iz Maribora