Putokaz 23

Šetnju smo počeli od Sinagoge sa kratkom pričom o njoj i jevrejskoj zajednici u Novom Sadu, kao i o koncertima koji se u njoj održavaju, te o jednom od njih, na kojem sam bio prethodne večeri. Posle toga smo nastavili ka centru grada, pričicom o pozorištu, trgu, crkvi Imena Marijinog. Tu negde je i prošla početna faza upoznavanja i dalja konverzacija je bila mnogo opuštenija. Pošto je devojka Grkinja, prošli smo kroz ulicu Laze Telečkog i produžili do Nikolajevske crkve, kao zadužbine novosadskog Grka – Bogdanova, i tu smo se dotakli teme o liturgijama na srpskom i grčkom, pa zatim detaljima vezanim za Maticu srpsku. Nakon  toga obišli smo zgradu Grčke škole u Grčkoškolskoj, Platoneum kao još jednu zadužbinu novosadskog Grka – Đurkovića. Zatim smo ušli u Sabornu crkvu gde sam pažnju usmerio na ikonostas Paje Jovanovića. Pošto je iz južnih krajeva i temperature oko nule sa vetrom i nisu baš prijatne, druženje smo nastavili u kafeu Horus pošto u njemu od okolnih kafea jos nije bila. Tu smo pričali o Grčkoj, njihovom načinu i stilu života, o srpskoj istoriji i ovdašnjim običajima. Nakon nekog vremena nam se pridružila i njena poznanica iz Novog Sada, pa se obilazak završio kao druženje. U kafiću smo se zadržali oko sat-dva, a prethodni deo je trajao oko jedan sat. Tada smo se vratili do ugla Jevrejske i Bulevara uz dogovor o obilasku muzeja  za koji dan.
Mogu samo da kažem da je iskustvo odlično, pored toga sto sam ja pokušao nju da upoznam sa Novim Sadom i ja sam saznao mnogo toga o Grčkoj, a jos više o Atini. Najlepše od svega što griteri mogu postići jeste stvaranje novih prijateljstava, kao i upoznavanje sa drugim kulturama a ja mislim da je meni upravo to i uspelo.

NS Griter – Srđan Lazić