Našla sam se kod Žutog sandučeta sa dve simpatične Francuskinje, i odmah smo počele da šetamo i da se upoznajemo. Prošle smo kroz sam centar, da bismo stigle do Dunavskog parka. Tamo sam ih upoznala sa Isom i Bisom 🙂 Nakon toga smo nastavile put fakulteta, razmenjujući pritom iskustva o tome kako ne mogu da veruju da ljudi ovde poštuju svetlo na semaforu. Jedna od njih, Mailis, došla je da provede u Novom Sadu godinu i po dana, i počela je polako da uči srpski. Neverovatno dobro joj ide. Jeanne, devojka koja je zatražila šetnju, odlučila je da obiđe Balkan, pošto je shvatila da ništa ne zna o ovim predelima. Po mom mišljenju, to je jedna stvar vredna poštovanja i divljenja. Kažem ono što sam rekla i njima – svaka čast! Prošetale smo se kejom, sedele malo uz Dunav, obišle Štrand i preko Spensa se vratile u centar na sladoled.

Pošto smo pričale na francuskom, meni je bilo izuzetno zanimljivo jer sam naučila mnogo. Razmenile smo razne utiske naše dve države – preko religije, obrazovanja, učenja stranih jezika, hrane.

Stekla sam neverovatno pozitivno iskustvo (naravno ipak je to francuski/ Francuska/ Francuzi 🙂 ), a nadam se da su i one zadovoljne, s obzirom na to da su pohvalile koncept Gritera.

Radmila Biga, Griterka